Заменик градоначелника Београда Горан Весић обишао је радове на изградњи водоводне мреже у Ритопеку и том приликом изјавио да ће у читавој општини Гроцка до 2023. године бити решен проблем водоснабдевања.

Весић је подсетио да је пре годину дана са председником општине Гроцка Драганом Пантелићем био у овом насељу и разговарао са житељима Ритопека о томе како да им се реши проблем водоснабдевања.

"Њима је у прошлости више пута обећана изградња водовода и тада сам им рекао да ће до новембра ове године имати воду. Данас са поносом могу да кажем да ће то обећање бити испуњено. Гради се резервоар и око седам километара секундарне мреже према Ритопеку биће завршено у новембру и то у Старом Ритопеку и деловима Новог Ритопека", рекао је Весић.

Весић је додао да се у међувремену завршава пројектовање за више делове Ритопека, а да су радови планирани у следећој години.

"Завршили смо тендер и наредних недеља почињемо изградњу одвојака са регионалног водовода Макиш–Младеновац за Врчин и Гроцку. То ће бити око 15 километара секундарне мреже, што значи да ће до марта 2022. године бити завршен водовод у Ритопеку а Гроцка и Врчин спојени са градским водоводом", нагласио је Весић.

Весић је најавио да ће Београд 15. јуна расписати још један тендер, последњи део регионалног водовода Макиш–Младеновац на територији општине Гроцка.

"То су она села која имају проблем са водоснабдевањем – Дражањ, Камендол, Пудравци, Умчари, Живковац. Ова села ће до марта 2023. године бити прикључена на водоводну мрежу. То значи да ће до 2023. године у Гроцкој бити решен проблем водоснабдевања, а то је иначе био један од највећих проблема у Београду", рекао је Весић.

Весић је додао да се у овом тренутку на територији општине Гроцка само из буџета Града раде путеви у вредности од око 240 милиона динара.

"Поред тога, град је издвојио два милиона евра за изградњу локалних путева на територији општине. У Гроцку се до сада није улагало иако овај крај то заслужује. Ово је воћарски крај који ће тек бити  у експанзији и на овај начин само помажемо да људи изаберу Гроцку као место где желе да живе", рекао је Весић.

Наложено предузећу „Градска чистоћа” да не довози грађевински отпада код баре Рева

Весић је изјавио да је наложио Јавном комуналном предузећу „Градска чистоћа” да прекину довожење грађевинског отпада камионима на привремену депонију која се налази поред баре Рева.

"Та привремена депонија постоји као таква већ деценијама у урбанистичким плановима Града Београда. Ту је било предвиђено да се гради постројење за прераду грађевинског отпада. Не да се одлаже грађевински отпад, већ да се прерађује како би се добијао материјал од кога се граде путеви", истакао је Весић.

Према његовим речима, Београд годишње има око милион тона грађевинског отпада, а пре само осам година било је око 200.000 тона, што говори о томе колико се у Београду гради.

"Наше постројење за прераду грађевинског отпада у Винчи, које се сада гради, моћи ће да преради око 200.000 тона годишње. То значи да је веома важно да се што пре обезбеде нова постројења за прераду грађевинског отпада, јер је то у складу са свим стандардима. У супротном ћемо имати загушен Београд дивљим депонијама зато што ће они који граде морати да тај отпад негде одложе", појаснио је Весић.

Весић је рекао да ће наредних дана позвати на разговор људе који су се окупљали у Реви, односно невладине организације које се баве заштитом животне средине.

"Позваћу их да бисмо разговарали о тој теми, а такође и зато што желим да чујем шта они предлажу и где по њиховом мишљењу треба да се одлаже грађевински отпад у Београду, јер отпад негде мора да се одлаже и прерађује. Надам се да ћу чути неке добре предлоге и да ћемо дијалогом доћи до решења. У сваком случају тамо ћемо поставити рампу и више неће моћи да долазе камиони, али ће Београд веома брзо морати да нађе решење где ће се одлагати, односно прерађивати грађевински отпад. Не можемо да зауставимо развој града и прекинемо изградњу свих станова и свега што се гради зато што немамо где да одлажемо грађевински отпад", рекао је Весић и додао да нас чека почетак изградње метроа и самим тим и милиони кубика земље која ће се вадити током изградње, а која такође мора да се одлаже на одређена места.

Ми смо прва власт у овој земљи која је почела са прерадом грађевинског отпада, навео је Весић и додао да ће Београд имати и пет фабрика за прераду отпадних вода које ће се налазити се у Великом селу, Остружници, Батајници, Обреновцу и Гроцкој.

"Први смо који желе да се ухвате у коштац са решавањем еколошких проблема и сигуран сам да ћемо у невладиним организацијама имати савезнике у томе", закључио је Весић.

Извор: Танјуг