Председник делегације Србије у Савету Европе Биљана Пантић Пиља, у интервјуу за Курир, детаљно објашњава како је дошло до гласања у Парламентарној скупштини ове организације, којим је Приштина добила зелено светло за чланство. Пантић Пиља најављује да ће се Србија борити до краја и наглашава да је потребно фокус ставити на то да се ово питање уопште не нађе на дневном реду Комитета министара Савета Европе у мају. После свега што се десило, Пантић Пиља сматра да ће се поставити рационално питање да ли треба да останемо члан организације која, како наглашава, не дозвољава различите ставове и која само слепо прати наређења неких земаља.

* Јесте ли били спремни на овакав расплет и убедљиву подршку за пријем тзв. Косова?

- Нажалост, били смо спремни за овакав исход у Парламентарној скупштини Савета Европе. Сувише је био велики притисак појединих земаља, пре свега Немачке, које су изгурале овај процес мимо свих процедура и у невероватно кратким роковима. Али резултат гласања ипак показује да постоји нејединство у самој организацији, јер 29 гласова против и 11 уздржаних, укупно 40 посланика је показало да не подржава овакав срамотан став. Посебно ако имате у виду да би овакве одлуке требало да се доносе консензусом. Јасно је да је у овом конкретном случају једино био пресудан притисак, а не поштовање норми на којима почива Савет Европе и да је све за шта се залаже ова институција погажено. Позивање на резолуцију УН, Бриселски споразум, ништа им није битно сем да своју агенду спроведу како су замислили.

* Чији глас вас је најнепријатније изненадио? У Србији је највише критика било на гласање грчких представника, а посебно на извештај Доре Бакојани.

- У ПССЕ је принцип један посланик један глас, за разлику од Комитета министара, где је једна држава један глас. Како су делегације формиране и од посланика власти и опозиције, обично чланови појединих делегација различито гласају о појединим питањима. Међутим, очекивали смо од непризнавача лажне државе Косово да буду против, тако да су гласови посланика из Грчке са једне стране очекивани, јер је у питању мишљење Доре Бакојани, која је Гркиња, али, са друге стране, као посланици који долазе из државе која је непризнавач заиста јесу непријатно изненађење. Такође, посланици из Украјине су изашли пре гласања, док су посланици из Јерменије гласали "за". Али треба напоменути да постоје и посланици који су нам пружили подршку, пре свега колеге Маја Вукићевић из Црне Горе и Сњежана Новаковић Бурсаћ и Бранислав Бореновић из Босне и Херцеговине. Посланици из Шпаније и Кипра су показали да су доследни у својим ставовима, као и посланица из Грчке која није подлегла притиску. Али и посланици из Мађарске, Француске и Италије, из земаља које су признале такозвано Косово, што показује да је дипломатска борба пре свега председника Александра Вучића дала резултате.

* Ова препорука у мају би требало да буде пред Комитетом министара Савета Европе. Како ће сад изгледати наша дипломатска борба и каква су ваша очекивања?

- За почетак, потребно је да на нечију иницијативу ово питање буде уврштено на дневни ред предстојећег Комитета министара. Притисци су велики да се ово питање нађе на дневном реду у мају, али пред нама је дипломатска борба да пробамо као држава да утичемо на поједине земље да још једном размисле да ли им је циљ прављење оваквог преседана у међународном праву. Ово јесте преседан и примањем у Савет Европе нечега што није држава, чији је статус јасно уређен Резолуцијом УН 1244, отвара се Пандорина кутија и зашто следећи пут, рецимо, не бисмо у Савет Европе примили део територије неке друге државе?

* Ако је за Приштину најповољнији исход да буде примљена у чланство, шта је оно што би Србију релативно задовољило у овој ситуацији?

- Не бих да прејудицирам ни да ли ће Приштина да буде примљена, ни наше следеће кораке. Сад је потребно да се фокусирамо да се ово питање уопште не нађе на дневном реду, за почетак. У зависности од тога, видећемо какви ће даље бити наши кораци. Председник Вучић је рекао да, уколико Приштина постане члан Савета Европе, поставља се питање да ли Србија треба да остане члан овакве једне организације.

* И шта је одговор на то питање?

- Сама организација је изгубила легитимитет јер више не почива на основним постулатима - поштовању демократских принципа и владавини права. Имате поједине силе које одређују ко ће бити и ко неће бити члан, Руску Федерацију су искључили 2022. године, у јануару 2024. године суспендовали су чланство Азербејџана, желе да приме лажну државу Косово и заиста се поставља рационално питање да ли треба да останемо члан овакве организације која не дозвољава различите ставове и која само слепо прати наређења неких земаља. Верујем да ће се о овом питању озбиљно размислити и да ће постојати озбиљна реакција наше земље.

* Ако говоримо о одлагању одлуке Комитета министара као опцији, имате ли процене на колико би то могло бити пролонгирано и које земље су кључне за Србију?

- Мислим да је ту фокус пре свега на Француској и да је то Александар Вучић и препознао кад је ишао да се састане са Макроном. И сада се у ПССЕ видело да је тај састанак дао резултате јер су француски посланици били на нашим линијама. Приштини је потребан 31 глас у Комитету министара и неће бити лако, посебно што данас имамо велике притиске на Србију, пре свега и у вези са Сребреницом и свим што се дешава у УН, и то показује колико су неке силе одлучиле да показују своју снагу на Србији. Овде се жури да се овакве одлуке донесу пре одржавања избора у Европском парламенту, јер ће ти избори у много чему променити констелацију снага у Европи. Потребно је да се сада покаже јединство и да сви, ко год може, помогне у овој дипломатској борби.

Најгрубље кршење људских права на КиМ

* Да ли постоји могућност да се препорука ПССЕ, усвојена у уторак, на неки начин оспори? На пример, у случају да се одлука о чланству Косова у СЕ не стави на дневни ред Комитета министара у мају, а да се у међувремену констатује назадовање Косова у области људских права, владавине права итд.?

- Ми све време и говоримо да се на КиМ најгрубље крше људска права Срба од стране Куртијевог режима. Да се дешава масовни егзодус српског народа, да српска роба 10 месеци не може да уђе на КиМ, да скидају табле назива на ћирилици, да су укинули употребу динара, да Србе нападају, пљачкају, пуцају у њих. Али су они, нажалост, глуви на све то. Бриселски споразум је потписан пре тачно 11 година и њиме је предвиђено оснивање Заједнице српских општина. Приштина 11 година одбија да формира ЗСО и сад користе маневар, што је и деци јасно шта раде, да ће да поднесу нацрт Статута ЗСО Уставном суду, и то 10. маја, и ето као то је довољно. То су обичне глупости. Исто вам је као и за враћање земље манастиру Високи Дечани. Представљају то као велику победу у владавини права. Да ли је владавина права када ви имате одлуку истог тог суда, осам година, и на крају је спроведе надлежна агенција на наредбу Куртија? Одлуке суда се не спроводе на наредбу извршне власти, али за Савет Европе је то довољно да кажу да је на КиМ прави фестивал демократије. Показали су лицемерство и да међународно право ништа не значи, само примена двојаких аршина кад је Србија у питању, али борићемо се до краја, у то сам уверена. Александар Вучић је показао небројено пута да му је Србија на првом месту и да је спреман да се бори за Србију и грађане Србије на све начине и свуда да брани интересе наше земље.

Извор: Курир