На тржишту свиња ствари се мењају и у наредних десетак дана можемо очекивати бољу ситуацију, јер услед попуштања мера против короне почињу нормално да раде ресторани, а и наша традиционална тржишта у окружењу се поново отварају, изјавио је потпредседник Владе Републике Србије и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић.

"Тржишта на која ми пласирамо су нам поново отворена, јер нису више запљуснута јефтиним месом из Немачке и Холандије, тако да можемо да им поново приступимо, а и увек је у јуну боља ситуација него непосредно после ускршњих празника", рекао је Недимовић.

Недимовић је прецизирао да се ради о тржиштима Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе која су три-четири месеца била преплављена великим количинама врло јефтиног меса из Европске уније.

Недимовић је рекао како се нада да су проблеми које су имали наши узгајивачи свиња превазиђени и додао како је веома важно што је договорена израда националне стратегије развоја свињарства.

"Године иза нас су биле прилично добре за свињарство када је могло да се заради 25 до 30 евра по товљенику, што је сасвим пристојна зарада. Међутим, сада је храна поскупела и то је ситуација која ће трајати ко зна колико, и ми морамо имати сасвим нов приступ томе како бисмо могли савладати изазове и сачувати свињарство", рекао је Недимовић.

Недимовић је изјавио да Србија због афричке куге свиња које има у суседним земљама не може да извози свињско месо у Kину, упркос споразуму који је с том државом постигнут.

"Чекамо од кинеске царине да одобри реонизацију, односно да пусте да из оних делова Србије где нема афричке куге можемо да извеземо свиње. Kина до сада то није никоме дозволила, али је све више информација да би могло неколико држава да се нађе у том процесу, па очекујем простор и за нас", рекао је Недимовић.

Додао је да су нам Русија и Европска унија то већ одобриле и да очекује да ни са Kином неће бити проблема.

Недимовић је нагласио да месо заражено афричком кугом свиња не угрожава здравље становништва, али може да послужи као средство економског притиска.

"То је још један додатни притисак на свињарство, и уколико не будемо поштовали мере превентиве може да се деси да дође до девастације тог фонда. Ја се надам да у Мачви и Војводини где су нам највећи ресурси за производњу нећемо имати афрчку кугу свиња. На истоку нам се она појавила због огромних жаришта у Буграској и Румунији и дивљих свиња које преносе болест", објаснио је Недимовић.

Недимовић је приметио да на граници са Мађарском нема тог проблема, због ограде коју је она подигла да би спречила улазак миграната.

Недимовић је рекао да извоз говеђег меса добро стоји због отварања читавог Блиског истока за нашу говедину, али је додао да је пласман свињског меса на нова азијска тржишта доста тежи.

"Мањи је број становништва који се храни свињским месом и ограничени сте на одређене делове света где то можете да продате. Далеки исток је та дестинација. Ту сад има неколико проблема, морате добити њихове сертификате о здравственој исправности. Да је неко рекао пре десет година да ће Србија да конкурише за добијање сертификата за извоз свињског меса у Вијетнам вероватно би се сви смајали, али то је тржиште од 80 милиона становника које добро плаћа и које жели свињско месо", рекао је Недимовић.

Додао је да се уз Вијетнам ради и на омогућавању извоза свињетине у Хонг Kонг, Тајланд, па и у Индонезију, иако је већински муслиманска земља.

"Један део њиховог становништва, и то већи део не конзумира то месо, али сасвим довољан део постоји, величине десет Србија који га конзумира. Морамо се борити, велики су логистички трошкови и изазови, имате и конкуренцију САД-а и других земаља које имају споразуме о слободној трговини без царина. То нису била наша тржишта, први пут наступамо тамо и преговарамо и са мађарском владом да пробамо заједно да се изборимо", открива Недимовић.

Недимовић је рекао како министарство са америчком Међународном развојном финансијском корпорацијом (ДФЦ) у последње две године има добру сарадњу, а ради се о гаранцијском фонду према пословним банкама за покривање колетарала пољопривредника који желе да добију кредите за опрему, механизаицју или прерађивачке капацитете.

Недимовић је прецизирао да се најава о субвенционисању набавке 750 нових трактора односи на програм који је развијен са Светском банком.

"Очекујем да ће бити бар толико трактора за воћаре, повртаре и сточаре. За воћаре и повратаре се конкурс завршава 4. јуна, а за сточаре креће задње недеље јуна. Сви имају могућност да конкуришу, довољно да имају регистровано пољопрвредно газдинство и да имају вољу да раде", рекао је Недимовић.

Недимовић је подсетио да произвођачи обезбеђују 10 одсто учешћа, држава даје 50 процената средстава која могу да послуже као обезбеђење за банкарски кредит за преосталих 40 процената средстава.

"Надам се да ће то бити добро, и до сада већ имамо 1.000 захтева у сектору воћа и поврћа, а имамо још два дана конкурса. Пошто код нас све иде у последњем тренутку не би ме изненадило да буде двоструко више пријава", оценио је Недимовић.

На примедбе председника скупштинског Одбора за пољопривреду Марјана Ристичевића да има доста примера да корисници подстицајних средстава за младе пољопривреднике злоупотребљавају тај новац, Недимовић одговара да су контроле у току.

"Док није било ове мере сви су причали зашто нема мере за младе пољопривреднике, сада када има онда ће као и у сваком послу бити покушаја злоуопотребе. Ми радимо сада системске контроле свих младих пољопривредних произвођача који су добили стартап средства и немојте имати никакву дилему, ми имамо њихова средства обезбеђења, имамо алате како то да разрешимо и тренутно смо у контроли средстава из 2017. године", рекао је Недимовић.

Недимовић је подсетио да је пољопривреда од 2018. године имала сталан раст доприноса српском БДП-у, уз очекивање да се тај тренд настави и током 2021. године.

"Прошле године када је била корона, пољопривреда је нарасла пет одсто. То је био озбиљан допринос да БДП падне само 0,9 одсто 2020. године.

Очекујем, ако успемо да задржимо резултате из 2020. да ће то бити добро за српску пољопривреду и сви су показатељи да ћемо бити у плусу. Сад, да ли ће то бити око један одсто, плус, минус, али у плусу ћемо бити сигурно", закључио је Недимовић.

Извор: Танјуг