У тренутку када будемо валоризовали све што радимо у процесу приступања Европској унији и добијемо подршку Европске уније, кроз пољопривреду ће највише да се види колико је Европска унија за обичног човека важна, изјавио је потпредседник Владе Републике Србије и министар пољопривреде, водопривреде и шумарства Бранислав Недимовић.

Недимовић је, учествујући на седници Националног конвента о Европској унији, напоменуо да се половина прописа који морају да буду усвојени у процесу приступању у поглављима 11, 12 и 13 односи на пољопривреду.

"У процесу приступања Европској унији пољопривреда је сектор који је најугроженији и најосетљивији, мислим на произвођаче, али су користи невероватне. Процене кажу да бисмо добили три до четири садашња буџета у процесу приступања", рекао је Недимовић.

Додао је да су оба мерила из поглавља 11 испуњена о чему је званично обавештена Европска комисија и сада се очекује њен одговор.

"Мислим да је у оквиру тога најважнија ствар ИПАРД програм. Не могу да се похвалим да нам је реализација маестрална али ћемо ових дана расписати позив за скоро 60 милиона кроз меру 1, а акредитовали смо још мера рурални туризам и техничку помоћ", рекао је Недимовић.

Напоменуо је да је проблем то што Министарство због пандемије нема довољно људи који би се бавили теренским контролама услова за реализацију ИПАРД-а.

Недимовић је истакао да је поглавље 12 које се односи на безбедност хране најтеже за реализацију.

"Ми ћемо дати све од себе да након усвајања Закона о регулисању тржишта пољопривредних производа откочимо процес у делу који се односи на класичну свињску кугу што смо све урадили на укидању вакцинације и поднели захтев Ди џеј Сантеу у децембру 2019. да нам то валоризује, они су нам се најавили у јануару 2020. да ће доћи у контролу и чекамо две године на то", напоменуо је Недимовић.

Афричка куга свиња нам толико прети да може све да сруши за пет минута, рекао је Недимовић, напомињући да је потребна помоћ Европске уније како би се то спречило, јер та болест у Србију долази из Румуније и Бугарске.

"Све што нам је Влада у 2021. ставила у задатак ћемо се потрудити да испунимо", рекао је Недимовић.

Говорећи о стартап пројектима за младе у области пољоприведе, Недимовић је рекао да је држава за те сврхе најпре ангажовала средства из републичког буџета како би најпре младе на локалном нивоу обучили за касније коришћење ИПАРД програма.

Истиче да је негде око 4.700 младих добило средства за стартап пројекте.

"Ми немамо толике капацитете као Словенија која за стартап даје 40.000 евра, ми смо ишли са подршком која је подрзумевала подршку од 75 одсто бесповратних средстава, док оних преосталих 25 одсто треба да реализују сами у наредних годину дана", рекао је Недимовић.

Наводи да је у току спровођење контроле за средства која су дата 2017. године.

На питање председнице Владе Републике Србије Ане Брнабић, која је учествовала у дијалогу Националног конвента, шта је урађено по питању паљења стрњике, која је ранијих година идентификована као један од разлога аеорозагађења, Недимовић је навео да је тај проблем доста мањи коришћењем ИТ технологија у области пољопривреде.

Недимовић је рекао да је 2017. године на њивама у Србији било велико паљење стрњике, а нарочито у јужном Банату и Срему.

Истакао је да је онда Министарство у сарадњи са "BioSense" институтом спровело пројекат који је подразумевао снимање и идентификовање њива које пале стрњику, а само упозорење, рекао је Недимовић, смањило је тај проблем.

"Нисмо хтели да кажњавамо, прво смо хтели да снимамо и детектујемо пожар на свакој тачки. Након прве сезоне пројекта обавестили смо пољопривреднике да знамо да су палили стрњику", рекао је Недимовић и додао да се тај пројекат и даље спроводи, а да се о рестрективнијим мерама размишља.

Извор: Танјуг