Вести

Јоксимовић: САД показује снажну подршку нашем европском путу

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић оценила је да потписивање амандмана којим УСАИД и Сједињене Америчке Државе опредељују додатних 20,3 милиона долара бесповратних средстава Србији представљају наставак сарадње са једним од најзначајнијих развојних партнера Србије - САД, као и снажну америчку подршку нашем европском путу.

Јоксимовић је на конференцији за медије на којој су потписани Тринаести амандман на спорзум о помоћи између Србије и САД намењен бољем функционисању јавне управе, као и Петнаести амандман на Споразум о помоћи између Србије и САД за јачање конкурентности домаће привреде, рекла да укључујући и ових 20,3 милиона долара, Споразуми који су потписани последњих 10 година омогућили су овим секторима подршку УСА од 145 милиона долара грантова, односно бесповратне помоћи.

"Ових 20,3 милиона долара су додатак Споразумима из 2010. године и до данас укупно износе 145 милиона долара гранта, бесповратне помоћи, који се усмеравају на два нивоа", рекла је Јоскимовић.

Како је прецизирала, та средства се усмеравају на јачање јавне управе, реформу правосуђа, борбу против корупције, медијско окружење, све оно што су, како је рекла, кључни елементи владавине права.

Са друге стране, додала је Јоксимовић, средства се усмеравају и за економски локални развој који ће Србији значити сада после пандемије за опоравак наше привреде, јачање малих, средњих и микро предузећа, женског предузетништва, конкурентности малих и средњих предузећа у производњи воћа и поврћа и јачање њихове конкурентности на међународном тржишту, односно извозни потенцијал.

"То су конкретни пројекти који се спроводе на транспарентан начин, отвореним позивима, увек проверљиво тако да то није новац који иде на невидљиве реформе, већ је новац од којег директно грађани Србије имају користи, а и привреда Србије има значајну корист", навела је Јоксимовић.

Како наводи, Србија ће наставити сарадњу са УСАИД-ом, који је врло активан у Србији и учествује и у владиним, али и у цивилним програмима.

"Та сарадња значиће нам пуно и на европском путу и у реформском процесу, али и на јачању наших билатералних односа", нагласила је Јоксимовић.

Како је навела, амбасадор Годфри од доласка у Србију показао је лично и жељу и вољу да се односи две земље и поправе и учврсте и да дијалог међу њима буде стално отворен и унапређен.

Сматра да је за Србију од великог значаја да има што боље могуће односе са САД.

"То је за нас важно и мислим да на томе сви заједно треба да радимо и ово је један од доказа да САД на активан и снажан начин подржавају Србију на нашем европском путу, који није лак, који има своје потешкоће са којима се суочавамо не само због потребе реформи, које су компликоване и захтевне, већ и због ситуације у ЕУ", рекла је министар.

Додаје да сматра да је Србија и током пандемије вируса корона, уз реформске захтеве, успешно одговорила на пандемију и да може да каже да смо се прилично добро суочили са оним са чим се и читава Европа суочила на тежак начин, а и САД, које су још увек у великим проблемима када је у питању Ковид-19.

 

Пандемија показала да се морамо окренути одрживом развоју

Јоксимовић је изјавила да је пандемија вируса корона показала да морамо да се окренемо одрживом развоју и зеленој економији, додајући да Србија активно на томе ради, али да то није једноставно.

Јоксимовић је рекла да је ова Влада ставила фокус и на одрживи развој и регионални развој, као и да очекује да се тако настави и у будућности.

Јоксимовић је подсетила да је Србија прошле године била једна од ретких земаља у овом региону, а и шире, која је поднела добровољни национални извештај о циљевима одрживог развоја на Генералној скупштини УН.

„Управо су циљеви одрживог развоја и Агенда УН у доброј мери везани и за зелену агенду и за прелазак са линеарне на циркуларну економију, али то није једноставно постићи ни Немачкој, ни Француској, које имају снажну индустрију јер су ресурси и коришћење енергије засновани на одређеним моделима и треба низ година и споредних активности које ће ублажити оно што ће бити последице преласка“, рекла је Јоксимовић.

Јоксимовић додаје да ће последица бити у првом тренутку на одређене секторе, али дугорочно гледано постићи ће се циљ што је потпуна декарбонизација и производња која има нулту стопу загађења.

„Циљ је захтеван и читава Европа ће се укључити. Зато је зелена агенда један од приоритета финансирања и креирања буџета вишегодишњег ЕУ за период од 2021-2027“, рекла је Јоксимовић.

Министарка истиче да је ЕУ најавила да ће и Западни Балкан имати могућност да се укључи на посебну зелену агенду финансирану кроз предприступне преговоре и додаје да је то значајно јер нема одрживе зелене економије Европе, ако немате укључене све европске државе, биле оне чланице или не.

„Поглавље 27 је врло важно, тиче се животне средине и климатских промена, али добра вест је да смо преговарачку позицију за то поглавље припремили и послали у Брисел и то је једно од пет преговарачких поглавља која су тренутно спремна за отварање. То је захтевно поглавље и често се говори како је скупо“, рекла  је Јоксимовић.

Министарка наглашава да она не види да је инвестирање у дугорочно одрживи развој и здравље људи трошак, већ да то гледа као инвестицију.

„У том смислу очекујем да и ЕУ и други партнери, укључујући САД, нам помогну да лакше идемо у ту трансформацију која ће значити и одрживу производњу и сепарацију отпада и системе пречишћавања отпадних вода широм Србије и сепарацију отпада по домаћинствима.“, рекла је министар Јоксимовић.

 

Крајем јуна требало би да неко поглавље буде отворено

Јоксмиовић је рекла да ће бити припремљен незваничан извештај који ће дати могућност чланицама ЕУ да анализирају урађено у Србији, те да очекује да ипак крајем јуна неко од поглавља за које смо спремни буде отворено пошто је извештај ЕП о напретку земаља кандидата који утиче и на отварање преговарачких поглавља одложен је за јесен.

Јоксимовић је појаснила да сваке године ЕК сачињава годишњи извештај о напретку земље која је у процесу преговора и тај извештај обично буде објављен у априлу или мају.

Јоксимовић је додала да државе чланице се у односу на напредак у реформама посебно у областима владавине права, односно поглављима 23 и 24, које је Србија отворила, одлучују да ли ће отворити нова поглавља.

"Ове године је тај извештај требало да буде у јуну због пандемије, међутим ЕК је донела одлуку да Извештај за све земље које су у процесу одложи за јесен и да споји тај пакет извештаја са великим економско-инвестиционим планом за Западни Балкан који је комесар Вархеиј још најваио пре пандемије“, рекла је Јоксимовић и наводи да би нас то довело у ситуацију да не можемо да очекујемо отварање поглавља.

Јоксимовић се, међутим, чула са комесаром Вархеијем који је предложио да се сачини један нон папер, неформални документ који би побројао све ствари везане за области владавине права и позитивне и кашњења и тамо где има већих очекивања да би државе чланице до краја јуна, односно краја хрватског председавања, могле да се определе да ли ће подржати отварање неког поглавља за која смо спремни.

"Мислим да ће ЕК на овај флексибилан начин припремајући незванични извештај дати могућност земљама да анализирају ситуацију у Србији и претпостављам да би онда, уколико бисмо и отворили неко поглавље, то било крајем јуна, вероватно након избора у Србији", рекла је Јоксимовић.

Министарка подсећа да је уобичајено да отварање поглавља буде крајем јуна и додаје да би на тај начин и Хрватска имала резултат свог председавања.

"Тај извештај би требало да буде до средине јуна објављен и очекујем да Србија настави свој европски пут и отворимо нека поглавља за која смо спремни. Избори иду и мислим да смо потпуно у односу на оно што смо урадили у реформским областима које су биле предмет међупартијског дијалога пуно ствари унапредили", наводи министарка.

''Србија је спремна за пет поглавља'', рекла је Јоксимовић и навела да су то поглавље 2 - слобода кретања радника, поглавље 21 - трансевропске мреже, 14 - транспорт, 27 - животна средина и климатске промене и поглавље 28 - заштита потрошача и јавног здравља.

"Ми смо спремни, отворени, урадили смо доста и мислим да заиста идемо у једном добром правцу, али зависи од процена држава чланица колико ће поглавља бити отворено и која. Углавном ми радимо свој посао, а то је најважније", закључила је Јоксимовић.

 

Између Србије и САД постоји дијалог о отвореним питањима

Јоксимовић је рекла да садашња Влада Србије, као ни претходна, није била некооперативна и неконструктивна када су у питању два случаја која представљају отворена питања у односима Србије и САД - убиство три америчка држављана и паљење Амбасаде САД у Београду.

Јоксимовић је подвукла да није коректно износити уверљиве оцене ко је учествовао у тим догађајима и ко је њихов организатор, одговарајући на новинарско питање у вези тих отворених питања.

„То је посао надлежних органа, то је владавина права, да се процеси воде и то на транспарентан начин. Сматрам да Србија, ова Влада као и претходна, није била некооперативна и неконструктивна што се тиче та два случаја, која датирају из ранијих времена“, рекла је Јоксимовић.

Истиче да сматра да постоји отворени стални дијалог између Србије и САД, као и поступање надлежних институција и додаје да верује да то препознају и САД.

„То су још увек отворена питања, постоје и друга отворена питања која су реметила наше односе и имају репрекусије и данас, али заиста мислим да сталном комуникацијом и дијалогом, идемо у доборм правцу односа“, наводи Јоксимовић.

Јоксимовић наглашава да је сигурна да ће надлежне институције свој посао урадити и додаје да садашња Влада није показала ни „затварање очију“, нити недостатак сарадње по тим питањима.

 

 

Извор: Танјуг